Hadži Idrizi, elektroinstalater u firmi Elko Tim - Najbolji prijatelj struje
- Detalji
- Petak, 07 Avgust 2020 12:59
Odabravši perspektivni profil elektroinstalatera, Hadži Idrizi našao je zaposlenje u firmi „Elko Tim“ u kojoj je i prošle godine odrađivao praksu preko naše organizacije. Posao koji obavlja posredstvom NVO Mladi Romi podrazumijeva elektro-radove na postavljanju, popravljanju, ispitivanju, održavanju elektroinstalacija, opremanju poslovnih i stambenih prostora. Idrizi je završio Srednju Elektrotehničku školu „Vaso Aligrudić“ i korisnik je našeg programa „Povećanje pristupa i učešće romskih učenika u srednjem obrazovanju i prelasku na tržište rada“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi se posredstvom Romskog obrazovnog fonda. Hadži je zadovoljan što radi na terenu, jer tako ima više mogućnosti za sticanje iskustva koje će mu sigurno koristiti. Volio bi kada bi mu se ukazala šansa da produži ugovor sa „Elko Timom“, jer bi ostvario cilj iz djetinjstva. Kazao nam je da je kao dječak uvijek popravljao stvari ukoliko bi došlo do nekog kvara, te da mu je ovo zanimanje na neki način bilo predodređeno. Idrizi se nada da će zahvaljujući dužem radnom angažmanu moći da pomogne porodici, a volio bi i da upiše Elektrotehnički fakultet.
Opiši nam posao koji obavljaš. Šta je potrebno za poziv elektroinstalatera koje kvalifikacije, vještine?
IDRIZI: Obavljam posao elektroinstalatera u firmi „Elkotim“, u kojoj sam i prethodne godine bio na praksi dva mjeseca. Ovih dana izvodimo strujne radove u jednom hotelu, u apartmanima razvodimo kablove, postavljamo utičnice, osigurače... To je pretežno rad na terenu, nekad po potrebi idemo i u domaćinstva. Morate biti spretni, odgovorni, dobro poznavati struku i sve što je na papiru, cijelu šemu dobro primijeniti u praksi. Odlazeći na teren imate više šansi da naučite nešto novo, za razliku od rada „u zatvorenom.“
Koliko te posao izlaže opasnosti? Je li te nekad strah od mogućih posljedica?
IDRIZI: Taj poziv sam zavolio odmalena i zato sam upisao smjer elektroinstaler. Uvijek sam pomagao mojima kada je bilo potrebno. Popravljao sam utičnice, mijenjao sijalice, „petljao“ se oko struje. Nekad me drugovi pitanju da im nešto popravim, ali ako nijesam siguran da mogu obaviti posao, ne pristupam zadatku. Sada me dok sam na poslu nije strah jer imam iskustvo i dosad se nijesam „opekao“ i oko mene su ljudi koji se godinama time bave, pa se osjećam sigurno.
Koliko je nakon završene prakse trebalo još da učenja, tj. prakse da bi obavljao ovaj posao?
IDRIZI: Ove godine sam imao praksu preko škole u firmi „Roming“. Oni su radili sa slabom strujom.Međutim, zbog pandemije korona virusa početkom marta je obustavljena. Ali sada u „Elkotimu“ učim zanat i volio bih da ovo bude moj posao na duže staze.
Jesi li zadovoljan uslovima na poslu?
IDRIZI: Veoma sam zadovoljan. Radnim danima radim od 7 do 15 sati i imam slobodan vikend, vremena za sebe. Sada imam ugovor o radu na dva mjeseca. Važno mi je da stičem iskustvo i radni staž. Volio bih da ostanem ovdje da radim. Nadam se da ću uspjeti da se dokažem.
Razmišljaš li da nastaviš školovanje?
IDRIZI:Razmišljao sam da upišem vanredno četvrtu godinu jer moj smjer traje tri. Veoma mi je potreban posao kako bih mogao da pomognem porodici. Volio bih da upišem Elektro fakultet, da iskoristim stipendiju, ali sa druge strane, potreban mi je novac da bih mogao da doprinesem porodičnom budžetu.
Kaži nam nešto o tvojoj porodici.
IDRIZI: Moja porodica ima šest članova, a ja sam najmlađi, uskoro punim 18 godina i jedini sam od djece koji je završio srednju školu. Otac radi, a majka je domaćica. Imam dva brata koja su nažalost nezaposlena. Korona virus je mnogo uticao na pronalazak posla. Volio bih da i oni završe srednju školu. Nadam se da će im moj primjer pokazati koliko je važno obrazovanje i da je to jedini put ka zaposlenju.
Imaš li poruku za tvoje vršnjake?
IDRIZI: Moja poruka je da obavezno završe srednju školu, da se potrude da pronađu posao.
Kakve uspomene nosiš iz škole?
IDRIZI: Imam lijepa sjećanja. Nijesam nikad imao neprijatnosti u odnosu sa učenicima i profesorima. Najviše sam volio predmet elektroinstalacije koji mi je predavao razredni starješina koji je uvijek bio uz mene i kome mogu da se obratim i danas. Sa drugom iz škole Ilijom trenutno radim u „Elkotimu“, s tim što ja više radim na terenu, a on je „u zatvorenom.“
Intervju sprovela: Milena Čavić, novinarka, saradnica NVO Mladi Romi
Tekst prilagodio: Samir Jaha
Stavovi izrečeni u ovom tekstu se ni na koji način ne mogu smatrati stvavovima NVO Mladi Romi, Romskog obrazovnog fonda i Evropske unije